LEGENDA:
inf – infinitiv, pz – prezent, ao – aorist, ipf – imperfekt, pf – perfekt, plpf – pluskvamperfekt, fI – futur prvi, fII – futur drugi, imp! – imperativ, kI – kondicional prvi, kII – kondicional drugi, gps – glagolski prilog sadašnji, gpp – glagolski prilog prošli
Odredi sve glagolske oblike:
Onda smo se konačno odlučili; valjalo je krenuti; mračilo se. Mnogi otiđoše, neki tu, neki tamo i nitko nije pitao za drugoga. Tu mi se približi čovjek. Nije govorio; poput nijemaka stao je upozoravati rukama na sebe. Priđoh.
 
– smo se odlučili
– valjalo je
– krenuti
– mračilo se
– otiđoše
– nije pitao
– približi
– Nije govorio
– stao je
– upozoravati
– Priđoh
 
Ruke su mu bile blatne; nos mu je visio; lice puno grešpa, krvi, krasta, zemlje i sline. Mislio sam da me upozorava na nos. I ja sam sada gledao istom pomnjom na njegovo lice kao ono na svoje ruke i kamenje. Slegnuh ramenima: »Nije se dalo ništa napraviti«.
 
– su bile
– je visio
– Mislio sam
– upozorava
– sam gledao
– slegnuh
– Nije se dalo
– napraviti
 
Ona je uvijek upozoravao; oči mu bijahu pune krmelji. Onda čuh slabi i hrapavi glas: htio je da mu svežem kravatu. Ja učinih bez čuđenja; dapače se začudih kako nisam mogao shvatiti odmah da tome čovjeku, kojemu nos visi na tankoj niti kože i tmasta, krvava, slinasta zemlja poput lijepa drži na okupu brkove, trepavice i lice – da tome čovjeku kravata ne stoji, kako se pristoji.
 
– je upozoravao
– bijahu
– čuh
– htio je
– učinih
– se začudih
– nisam mogao
– shvatiti
– visi
– drži
– stoji
– se pristoji
 
On mi je kretom zahvalio i izgubih ga s vida. Drugi je jedan čovjek otirao čelo rukom kao da se je uznojio; ja si odmah opipah podražavajući ga mašinalno lice; ruka mi je bila krvava. Otrh opet čelo; rupca nisam vadio; nisam ga htio omrljati.
 
– zahvalio
– izgubih
– otirao je
– je uznojio
– opipah
– podražavajući
– je bila
– Otrh
– nisam vidio
– nisam htio
– omrljati
PROVJERI